beats by dre cheap

#2

Seriju sam privela kraju. Nažalost, nedostatak dana mi ne dozvoljava da proudžim sa serijom, ali svakako uživam u gledanju pet do šest epizoda dnevno. Ne žalim se. Serija je vrlo, vrlo poučna. Znam da ima izuzetaka od istorijskih činjenica, ali je sasvim dobro urađena, i mnogo toga sam naučila o Henriju do sada. Većinu stvari koju nisam znala i stvari koje su bile samo rupe u znanju. Baš mi je drago što sam se odlučila da odgledam ovu seriju. Na kraju krajeva on je bio samo veliki dječak sa titulom, i jako mi ga je žao u ovom periodu posle smrti jedine žene koju je obožavao. I, iskreno vjerujem da pravi Henri nije bio ni blizu ovom glumcu, ali su po mom mišljenju izabrali najboljeg da glumi Henrija. Velika mi je želja da posjetim London i sve istorijske građevine, Tower i Westminster, sve njihove palate i uopšte Veliku Britaniju, po meni je to jedna od najljepših zemalja na svijetu, prvenstveno zato što se Škotska i Irska nalaze u okviru VB. Ta država je jedna od rijetkih koja ima baš bogatu istoriju, i ima pejzaže koje bih ja smjestila među najljepše na svijetu. Zelenilo Škotske i Irske je predivno. I tačka. Druga stvar, gledala sam fenomenalan film koji se zove "The Imitation Game" sasvim nov film, i fenomenalan je. S obzirom da je u kinima, preporučujem svima. Sa sjajnim Benediktom u glavnoj ulozi. Čitav dan razmišljam o tom filmu. No, dobro. Šta ako nekim ljudima nije suđeno da im se dogode velike stvari? Da li to prvenstveno zavisi od njihove percepcije njih samih, njihovih ambicija i želje ili je to prije svega neki životni put? Možda neki ljudi znaju da mogu bolje, mnogo bolje, ali ne žele da napreduju ka tom mnogo boljem, jer su zadovoljni trenutnim stanjem. Svi želimo za sebe najbolje, ali možda neki ljudi ne žele da daju i ostvare svoj maksimum. Po meni je to u redu, svako ima pravo da se vodi svojim željama. Lično, čitav život imam taj osjećaj da mogu bolje, da mogu više, da treba da dam maksimum, da idem dalje, da ostvarim to nešto više čemu težim. Studiranje u Beogradu mi je otvorilo oči još više, prosto sam zahvalna i na šansi da tamo studiram, i iskreno ne vidim da bih mogla bilo gdje drugo studirati, da ponovo upisujem fakultet sad. Drago mi je što jesam, i ne žalim ni za čim. Mnogo toga sam naučila. I nadam se da će se nešto još veće od Beograda dogoditi. Što se tiče hobija, smatram da fotografija kao umjetnost može mnogo toga da prenese iz samo jedne slike. I da, potrebno je mnogo više od fotoaparata da bi neko bio fotograf. Potrebna je "žica" za to. Ja mnogo volim fotografiju, i skromno se amaterski bavim tim. S obzirom da je sutra Božić, vjernicima pravoslavne vjeroispovjesti želim Srećan Božić!

I don't care
http://bleedingme.blogger.ba
06/01/2015 22:57